Vaš trenutak.
Na repeat.

[Intro] (piši… piši…) Samo mu lijepo objasni. [Verse 1] Napišem mu rečenicu, on napiše roman, napišem mu roman, on napiše "ok". Kažem "budi kratak" — dobijem esej, kažem "budi dug" — dobije me tri riječi. Pitam ga za izvor, on izmisli knjigu, autor ne postoji, godina ne postoji, ali zvuči tako sigurno i glatko da sam skoro otišao u knjižnicu. [Chorus] Prompt, prompt, samo još jedan prompt, ovaj put će sigurno biti dobro. Prompt, prompt, dva sata kasnije, ja i dalje pišem isti prompt. [Verse 2] "Molim te" mu pišem, kao da će pomoći, "ovo je jako važno za moju karijeru". I nekad stvarno bude bolje, i to je najsmješniji dio svega. [Bridge] (hvala… hvala…) Zahvalim se stroju, za svaki slučaj. Nikad ne znaš. [Outro] Još jedan prompt. Zadnji. (nije zadnji… jeah)